Који речници ће први постати доступни?

Расковник је дугорочни, инфраструктурни пројекат. Али однекуд се мора почети.

Први речници који ће бити објављени на речничкој платформи Института за српски језик САНУ су Српски рјечник Вука Стефановића Караџића, Речник косовско-метохиског дијалекта Глише Елезовића и Речник говора јужне Србије Момчила Златановића.

Српски лексикографски портал заслужује да прво и на симболичан начин почасно место у њему заузме Српски рјечник Вука Караџића. Његов значај за нашу културу и историју тешко да се може преценити.

Поред тога што је један од темеља на којима је створен савремени српски језик, ово дело је и много више од обичног речника - то је права енциклопедија српске материјалне и духовне културе и ризница описа народних обичаја, умотворина, одевања, исхране, друштвеног живота, породичних односа и др. У њему се огледају најважније области Вуковог рада: филологија, фолклористика, етнологија и историографија , а актуелност Рјечника за ове научне области и данас није умањена.

Речник косовско-метохиског дијалекта Г. Елезовића (Српски дијалектолошки зборник IV, 1932. и VI, 1935) први је модеран српски дијалекатски речник. Састављен је на основу грађе прикупљане у периоду од 1902. до 1928. године, са простора чији говори спадају у косовско-ресавски дијалекат: пре свега у Вучитрну и околини, али и у Пећи и околним местима, у манастиру Дечани, Пећкој Патријаршији и манастиру Девич, где је бележен говор становника Дренице, Прекорупља, Метохије, Подрима и Задрима. Поред тога, коришћен је и материјал из Девичког катастига из XVIII века. Речник садржи и етимолошке коментаре, првенствено код речи турског и албанског порекла. Поред апелативне лексике, бележена су и лична имена и топоними, као и фразеологизми.

Речник говора јужне Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.) (Врање: Учитељски факултет, 1998) плод је рада Момчила Златановића, врсног познаваоца усменог народног стваралаштва јужне и југоисточне Србије, и садржи 9087 акцентованих одредница са примерима. Грађу за речник чине речи из усменог песништва и живог народног говора. Лексички материјал сакупљан је на ширем терену – у Врању и околини, Пчињи, Пољаници, Иногошту, Прешевској Моравици и Прешевској Црној гори, Грделичкој клисури, Власини и Црној Трави. Говори ових области спадају у групу призренско-тимочких дијалеката српског језика.