Српски рјечник

вре̏ло, n. die Quelle, der Ursprung des Flusses, fons. vide извор, cf. врутак.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Вре̏ло, а (Кл.). 1. име села у општини радавачкој, срез источки. У ДК. помиње се 1774 год. — 2. и. потеса код с. Трстене у Шаљи.

Речник говора Прошћења

вре̏ло, -а, с. — извор. — Донеси воде с врела.