Српски рјечник

1. а̀ман[*], т. ј. чини ми се: аман то ће бити.
2. а̀ма̑н!* interj. Pardon! Gnade! noli me occidere, serva me [cf. хеман (еман)]: Аман мало, пашини џелате.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ама̏н и а̄ма̏н узв. вај, авај: Ама̏н, за бо̏жи а̑тар, немо̑јте тако̑! БМ. — Ама̏н, и̏ма ли кога̑, да ви̏ди ова̑ј рези̏льк?! — Ама̏н, зама̏н не̏ма, и̏ма да се пла̑ти. — Кра̑сна је ћи aма̏н Бо̏же! — Ама̏н Бо̏же, што награ̄ди̏ше љу̑ди! — О̀ф aма̏н (у песмама често као рефрен). Арап. етап, тур. атап безбедност, спасење; узвик за помоћ, молба за опроштај: Aman allah Бог нека му да спасење! В.1. а̀ман 2. а̀ма̑н.

Речник говора Прошћења

а̏ма̄н — у служби узвика; тражење милости, опроштења. — Аман, помагајте, људи, помозите.