1.
а̀ман
[*]
,
т. ј. чини ми се
:
аман
то ће бити
.
2.
а̀ма̑н
!
*
interj.
Pardon!
Gnade!
noli me occidere
,
serva me
[
cf.
хеман
(
еман
)
]:
Аман
мало, пашини џелате
.
а̏ма̄н
—
у служби узвика; тражење милости, опроштења.
—
Аман, помагајте, људи, помозите.