Српски рјечник

1.   а̀ман   [*] , т. ј. чини ми се :   аман  то ће бити .
2.   а̀ма̑н !   *  interj.   Pardon!     Gnade!     noli me occidere , serva me  [ cf.   хеман  ( еман ) ]: Аман  мало, пашини џелате .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ама̏н   и   а̄ма̏н  узв.   вај, авај :   Ама̏н , за бо̏жи а̑тар, немо̑јте тако̑!   БМ.  — Ама̏н , и̏ма ли кога̑, да ви̏ди ова̑ј рези̏льк?!  — Ама̏н , зама̏н не̏ма, и̏ма да се пла̑ти.  — Кра̑сна је ћи aма̏н  Бо̏же!  — Ама̏н  Бо̏же, што награ̄ди̏ше љу̑ди!  — О̀ф aма̏н   (у песмама често као рефрен) .   Арап.   етап , тур.   атап   безбедност, спасење; узвик за помоћ, молба за опроштај : Aman allah Бог нека му да спасење! В. 1.   а̀ман  2. а̀ма̑н .

Речник говора Прошћења

а̏ма̄н  — у служби узвика; тражење милости, опроштења.  —   Аман, помагајте, људи, помозите.