Српски рјечник

1. ба̏т,* m. vide [1] срећа.
2. ба̑т, m. vide бахат: За добрим се коњем бат чује; Иде за батом (кад ко што говорисамо за то, што чује од другијех људи).

Речник косовско-метохиског дијалекта

ба̏т, а м. срећа, судбина: Така̑в му је ба̏т њего̑в.На божи̑ ба̏т У В. 1 ба̏т м., у RJA. 3. bȁt м. Од перс. bacht им. срећа, судбина. Исп. безба̏тник безба̏тница.

Речник дубровачког говора

ба̏т, ном. мн. ба̀ти, ген. мн. ба́та̄ 1. батина.До̀бићеш ти̑ ба́та̄.Дје̏ци се гово̀рило: „Би̏ће ба́та̄ иза вра́та̄!” 2. боја у картама за играње.Ѝмо̄ сан а̏са и десѐтицу ба́та̄.