Српски рјечник

бѐзверни̑к m. (ист.), бѐзвирни̑к m. (зап.) бѐзвјерни̑к, m. [јуж.] (у Ц. г.) који нема вјере, der Treulose, der Ungetreue, infidelis: Од Турчина стара безвјерника.