безо̏чан, чна, чно прид.дрзак, без стида, који не обара очи, као да их и нема, кад чини непристојност. — В.бѐзочан, чна, чно. У RJA. bèzočan, bèzočna прид.
Речник дубровачког говора
бѐзочан, чна, -чно придј.онај који се не устручава, дрзак, слободан у понашању. – Тре̏ба̄ би̏т бѐзочан, па све̏ згра̏бит се̏би.
Речник говора Прошћења
бѐзочан, -чна, -о — који је у стању да врши насиља и мучења.