Српски рјечник

бѐспуће, n. (у Ц. г.) без пута, die Ungereimtheit, ineptiae: говори у беспуће; ти си обрнуо у беспуће; Обрнуше у беспуће Турке.

Речник говора Прошћења

бѐспӯће, -а, с. — терен без путева. — Ниђе нема оваког беспућа, тешко може и пјешак проћи.