бе̏стија ж (тал. bestia) 1. животиња. – Не сѐка̄ва̄ј ту̑ бе̏стију, у̀гришће те! – Ѝма̄ј ма̏ло ду́ше̄ па да̑ј бе̏стији во̀де̄ да не крѐпа̄! 2. неко ко је неваљао, зао, склон пакосном понашању. – И̏ма̄ си̑на, бе̏стију о(д) дјѐтета. – О̀стави то̑, бе̏стијо јѐдна!
бе̏стија, -е̄, ж. — будала. — Ћути, бестијо једна.