Српски рјечник

би̏ч , бѝча , m.   die Peitsche , flagellum , scutica  [ cf.   камџија  ( канџија ), корбач ].

Речник дубровачког говора

би̏ч  м   прамен, чуперак (косе, вуне и сл.).  –   Ко дије́те је ѝмо̄ би̏ч си̏једијех ко́са̄.
/   би̏ч   /   изр.   би̏ч бо̀жјӣ нешто страшно као казна.  –   До̀ка(д) ће ду̀рат би̏ч бо̀жјӣ од о̀во̄ вре̏мена?

Речник говора Прошћења

би̏ч , , м.  —
1.
камџија.
2.
  прамен косе.  —   Склони та бич са очи, не видиш ићи.