бо̏квица, f.1.der Wegerich, plantago [L.]: боквица мала[plant, minor L.], боквица подводна[alisma plant. L.?], боквица средња[plant media L.](у Дубр.). [cf.боква, трипутац]. 2.у сваке зелени срце, које се види усред лишћа: у које расаде боквице нема, или ако је килава боквица, од ње главица бити не може.
Речник косовско-метохиског дијалекта
бо̏квица, е ж.врста зељасте биљке. Лист од боквице употребљава се за лек, меће се на рану, на чир и верује се да тај лист извлачи нечистоћу и гној и рану лечи. — У В. ж. бо̏квица1), RJA. bȍkvica ж.
Речник дубровачког говора
бо̏квица жнајмлађи, још нерастворени средишњи дио купуса или салате. – Мла̑д је ку̀пус, све̏ са̑ме̄ бо̏квице.
Речник говора Прошћења
бо̏квица, -е̄, ж. — врста траве, употребљлва се као народни лијек, против гнојних инфекција.