бо̑н, а, о прид.болестан: Те ме̏не она̏ко бо̄но̏га ди̏гоше.БМ. — Мене су ме обра̏ли бо̑нога те у Вучи̏трн.БМ. — Сас таво̑м бо̄но̑м жено̑м.Џак. — Неко ро̏бље бо̑но.Дрс. — Танако̑ бо̑нога па̏ша ме је звао.БМ. — У В.бо́нано, нема муш. рода . У RJA. н.Исп.бо̏лан.
Речник говора Прошћења
бо̑н, бо́на, бо́но — болестан. — Бон ми син, има ватру.