Српски рјечник

бре́чати, чи̑м, v. impf. (у Ц. г.) knallen, hallen, sono: Пушке брече, а јунаци јече.

Речник говора Прошћења

бре́чати, -ӣм — издирати се на некога, звоцати. — Стално нешто бречиш и вичеш.