Српски рјечник

бу́балица, f. војв.) дјетиња игра, у којој се буба у леђа, Art Spieles, lusi genus.

Речник дубровачког говора

бу́балица ж онај који учи напамет или онај који својски учи.У̀ класи смо ѝмали дви̏је-три̑ бу́балице.