ве̑јка, еж.дем. одве̑ја: Сла̏б, кај ве̑јка се учини̏јо. — В. и Br. Iv. н.
Речник говора јужне Србије
ве́јкажграна; гранчица.„Ја сам си, мори ми́ла, ве́јка, су́ва ве́јка; свак гу ве́тар но́си”(Крива Феја).„На две ве́јке две ја́буке”(нар. пес.)(Сурлица).