Речник косовско-метохиског дијалекта

ве̑јка , е  ж.   дем. од   ве̑ја :   Сла̏б, кај ве̑јка  се учини̏јо.  — В. и Br. Iv. н.

Речник говора јужне Србије

ве́јка  ж   грана; гранчица.   „Ја сам си, мори ми́ла, ве́јка, су́ва ве́јка; свак гу ве́тар но́си”   ( Крива Феја ).   „На две ве́јке две ја́буке”   (нар. пес.)   ( Сурлица ).