Српски рјечник

вла̀дика (pl. gen. вла̏ди̑ка̑) 1. m. der Bischof, episcopos. [cf. бискуп]. 2. f. Дубр.) властеоска жена или одрасла кћи, die Frau oder erwachsene Tochter eines властелин, uxor vel filia adulta τοῦ властелин. [cf. бољарка, бољаркиња]. 3. Дубр.) eine Art Seefisch[Eulenroche], piscis marini genus[myliobatis noctula Bp.].

Речник дубровачког говора

вла̀дика ж 1. властелинка.Не̑ма̄ ви̏ше вла̏дӣка̄ ду̀бровачкијех што се ше́тају у крино̀лӣнама. 2. (m) епископ.Ни́је ме̏не стра̑х ни од по̀па ни од вла̀дике̄. 3. врста морске рибе (Coris julis из рода Labridae).Што̀ ће ти о̀ве̄ дви̏је вла̀дике? изр. вла̀дика млѐтачка̄ жена која воли лијеп и угодан живот, па се у складу с тим понаша и према другима.А о̀на, вла̀дика млѐтачка̄, сје̏ла, па ни да се мо̑вӣ ка(д) смо ми̑ у̀шли.