Српски рјечник

га̀ри̑б, гари́ба, m. Сарајеву) [1. сиромашак, човјек без игдје икога и без игдје ичега; 2. adv. ( indecl.) чудновато].

Речник косовско-метохиског дијалекта

гари̑б и га̄ри̏п прид. непром. од арап. garib прид. стран туђин; усамљен, самохран; чудан, необичан; тужан: Ја сам чо̏век га̄ри̏п (сиромашак). Кл.

Речник говора Прошћења

га̏рӣб, -ӣба, м.стара некадра особа.Може ли куј они гариб?