Речник косовско-метохиског дијалекта

гра̄ди̏т, гра̑дим несвр. 1. правити, справљати: Др̏во што се спи̏це гра̂ду. Луд. — Ма̑јстори му гра̂ду дућа̑н. 2. Од овог значења развило се фиг. чинити, радити: Ка̏ко си? — Здра̏во сам, ти што гра̑диш? БМ. — 3. Са се: Зулум што се гра̑ди сироти̏ње. БП. — Рези̏льк се гра̑ди по Дрени̏це. — 4. Кад се каже за некога: Отиша̏о да гра̑ди црепу̏ље, значи умро је. — У В. гра́дити, гра̑ди̑м, несвр. и гра́дити се, гра̑ди̑м се несвр. RJA. 1. gráditi, grȃdîm несвр. 1. a. g) и 3.

Речник дубровачког говора

/ гра́дит / изр. сво̀је гра́ди, ту́ђе ва̑ља̄ј каже се кад неко нешто ради у своју корист, а на туђу штету. – У̀ њега ти ва̏зда врије́дӣ о̀на̄: сво̀је гра́ди, ту́ђе ва̑ља̄ј.