Српски рјечник

гунгу́ла   [*] , f.   der Tumult , das Getöse , vociferatio .

Речник говора јужне Србије

гу́нгула  ж   ( перс. )   ( тур.   sulgule )
1.
  свађа, вика.   „Чу́је се нека гу́нгула по чаршију.”   ( Врање )
2.
  велики облак.   „Ди́зав се гу́нгуле, ће па́дне голе́ма во́да”   ( Врање ).

Речник говора Прошћења

гунгу́ла , -е̄ , ж.  — маса народа; метеж, гужва.  —   Кака се оно гунгула народа на оно брдо види?