гунгу́ла[*], f.der Tumult, das Getöse, vociferatio.
Речник говора јужне Србије
гу́нгула ж(перс.)(тур.sulgule)1.свађа, вика.„Чу́је се нека гу́нгула по чаршију.”(Врање)2.велики облак.„Ди́зав се гу́нгуле, ће па́дне голе́ма во́да”(Врање).
Речник говора Прошћења
гунгу́ла, -е̄, ж. — маса народа; метеж, гужва. — Кака се оно гунгула народа на оно брдо види?