довӣле̏т, довӣли̑м свр.дојадити, доћи до душе, дотужити: Кад ми до̏виле. — Довӣле̑ло му.Луд. — Чу̏јете ли, љу̑ди, довӣле̏ло ми, о̏ћу да зави̏јем о̏чи, да оти̑днем ода̄вде̑, да се изгу̏бим, да не гле̏дам цига̑нльк сас очи̏ма. — Кад гу довӣле̏ло, оти̏шла па се уда̄ви̏ла у Си̏тницу. — Исти̏на ги је довӣле̏ло. У В. и РЈА н.