Српски рјечник

здра̏в, а, о adj. 1. gesund, sanus, validus. 2. н. п. лонац, чаша, ganz, unverletzt, integer, incolumis, daher дјевојка. 3. здрав здравцит, здрава здравцита, здраво здравцито, kerngesund, sanissimus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

здра̏в, а, о прид. 1. противно од болестан: Здра̏в ми је чо̏век кај дре̑н. — Здра̏ва рабо̏та. — Здра̏в здра̏фцит. — Кад неко кихне, рекну му околни: Пи̏с здра̏в! — 2. при чистој свести, паметан: Јеси̏ ли ти здра̏в, шта чини̑ш то? — Ти, бо̏га ми, кај да не̑си здра̏в. — Да̑ва ли се, и̏ч таволи̏чкоме дете̏ту пу̑шка у рӯка̑!.. — 3. у здравицама не разликује се род: Здрав си, пре̑тељу! НСМ. — Здра̏в си, дајо̏к! НСМ. — Здра̏в си, Сла̑вко! Буг. — Здра̏в си, прете̑љи̏це Су̑то! Ајде, здра̏в се! Ран. — Здра̏в се, а̑го! Мир. — Здра̏в се, до̏бро сте до̏шли! НСМ. — Приликом изјаве саучешћа: Ти (ви) да си (сте) здра̏во, испра̏тисте тога ро̏ба (оца, мајку и др.)! — Ко̄нши̏је и при̏јатељи да су здра̏во: = прил. Кад се познаници питају: Јеси̏ ли здра̏во? — Здра̏во сам (смо), да ре̏кнем, вӣ је̏сте ли здра̏во? — Здра̏во смо фа̑ла Бо̏гу до ово̏га са̑та. — По̏здраво, у̏здраво, поуздано, сасвим сигурно: По̏здраво да знате ћи ћемо ви до̏ћ на свети̑. — Наздра̏во (т.ј. без претходног обољења): Наздра̏во гу искочи̏ла нека му̏ка под гу̏шу. — На здра̏ву гла̑ву (т.ј. ради изјаве саучешћа). — У В. здра̏в, а, о.

Речник дубровачког говора

здра̏в, а, -о придј. 1. користан за здравље. – Ча̑ј от комо̀миле̄ је здра̏в за̀ стомак. 2. који није болестан (живо биће); непокварен (воће и сл.). – Па̀ра̄ ми да није́си ба̏ш здра̏в. – По̀гледа̄јте о̀ве̄ ја̏буке, сва̏ка̄ је здра̏ва. изр. здра̏в ко дри̏јен (ко ти̏ћ) каже се за некога ко је доброг здравља. – Ни̏шта му ни́је, здра̏в је ко дри̏јен! здра̏в Ма̀рија звоно с цркве ујутро и увечер након првог мрака, које позива на молитву Госпи; то вечерње звоно у старије вријеме означавало је 24. сат, па се говорило: звони 24; сат након тога је ура ноћи.