РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

здра̏в , а , о  adj.
1.
  gesund , sanus , validus .
2.
  н. п. лонац, чаша ,   ganz , unverletzt , integer , incolumis , daher   дјевојка .
3.
  здрав здравцит , здрава здравцита, здраво здравцито , kerngesund , sanissimus .

Речник косовско-метохиског дијалекта

здра̏в , а , о  прид.
1.
  противно од болестан :   Здра̏в  ми је чо̏век кај дре̑н. — Здра̏ва  рабо̏та. — Здра̏в  здра̏фцит. —   Кад неко кихне, рекну му околни:   Пи̏с здра̏в! —
2.
  при чистој свести, паметан :   Јеси̏ ли ти здра̏в , шта чини̑ш то? — Ти, бо̏га ми, кај да не̑си здра̏в . — Да̑ва ли се, и̏ч таволи̏чкоме дете̏ту пу̑шка у рӯка̑!.. —
3.
  у здравицама не разликује се род :   Здрав си , пре̑тељу! НСМ. — Здра̏в  си, дајо̏к!   НСМ. — Здра̏в  си, Сла̑вко!   Буг. — Здра̏в  си, прете̑љи̏це Су̑то! Ајде, здра̏в  се!   Ран. — Здра̏в  се, а̑го!   Мир. — Здра̏в  се, до̏бро сте до̏шли!   НСМ. —   Приликом изјаве саучешћа:   Ти (ви) да си (сте) здра̏во , испра̏тисте тога ро̏ба (оца, мајку и др.)! —   Ко̄нши̏је и при̏јатељи да су здра̏во : = прил. Кад се познаници питају: Јеси̏ ли здра̏во ? — Здра̏во  сам (смо), да ре̏кнем, вӣ је̏сте ли здра̏во ? — Здра̏во  смо фа̑ла Бо̏гу до ово̏га са̑та. —   По̏здраво , у̏здраво , поуздано, сасвим сигурно : По̏здраво  да знате ћи ћемо ви до̏ћ на свети̑. —   Наздра̏во    (т.ј. без претходног обољења) : Наздра̏во  гу искочи̏ла нека му̏ка под гу̏шу. — На здра̏ву  гла̑ву   (т.ј. ради изјаве саучешћа) . —   У В.   здра̏в , а , о.

Речник дубровачког говора

здра̏в , а , -о  придј.
1.
  користан за здравље.  –   Ча̑ј от комо̀миле̄ је здра̏в за̀ стомак.
2.
  који није болестан (живо биће); непокварен (воће и сл.).  –   Па̀ра̄ ми да није́си ба̏ш здра̏в. – По̀гледа̄јте о̀ве̄ ја̏буке, сва̏ка̄ је здра̏ва.   изр.   здра̏в ко дри̏јен (ко ти̏ћ)   каже се за некога ко је доброг здравља.  –   Ни̏шта му ни́је, здра̏в је ко дри̏јен!   здра̏в Ма̀рија   звоно с цркве ујутро и увечер након првог мрака, које позива на молитву Госпи; то вечерње звоно у старије вријеме означавало је 24. сат, па се говорило: звони 24; сат након тога је ура ноћи.