Речник говора јужне Србије

змеј м (вок. зме́ју) особа која је немирна и склона свађама. „По́стар син му је змеј: сас сви се сва́ђа и пцу́је.” „Тој не́су де́ца како́ деца́, већ пра́ви зме́јови: те́пав се, дерев се и сас каме́ње се га́ђав” (Струганица).