Српски рјечник

кала̀уз , *  m.
1.
  der Wegweiser , dux viae : Земља туђа, калауза  нема .
2.
  der Unterhändler des Schweinhändlers , procurator suum . [ cf.   бургијаш ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

калау̏з , а  м.   предводник, онај који предњачи. Фиг. кочоперан, напредан, први човек, младић и сл. :   Ашколсун да̏ му је, калау̏з  му де̑те и̏скочи.  — Ро̑да је по калау̏з  од Пре̄де̑.   Тур.   kulaguz  и kulauz   онај који показује пут, који предводи, предњачи .  — У RJA. kalàuz  м.