Српски рјечник

ка̏ћу̑н , m.
1.
  Брд. )   цвијет који у земљи има каћунице   (колико пушчано зрно), које дјеца копају и једу ,   das Knabenkraut , orchis satyrium [orchis L. . или: crocus L. , colchicum L .; [ cf.   каћунак , дремак , дремовац , подримунак ]: Ођео се као каћун .
2.
  име волу, који је врло лијеп ,   Ochsenname , nomen bovi indi solitum .