ка̏ћу̑н, m.1.(у Брд.)цвијет који у земљи има каћунице (колико пушчано зрно), које дјеца копају и једу, das Knabenkraut, orchis satyrium [orchis L.. или: crocus L., colchicum L.; [cf.каћунак, дремак, дремовац, подримунак]: Ођео се као каћун.2.име волу, који је врло лијеп, Ochsenname, nomen bovi indi solitum.