Српски рјечник

ку́мити , ку̑ми̑м , v. impf.
1.
  кога ,   zu Gevatter oder zu Beistand bitten , advocare pro teste baptismi aut conjugii : Кума куми Дебелић-Новака .
2.
  (по југоз. кр. )   молити ,   bitten , rogo ,   н. п. и отац сину и син оцу може рећи: кумим те Богом, учини то. Овамо иде и оно што се говори и у Србији : Кумићеш  кугу да те умори .