ку́мити, ку̑ми̑м, v. impf. 1. кога, zu Gevatter oder zu Beistand bitten, advocare pro teste baptismi aut conjugii: Кума куми Дебелић-Новака. 2. (по југоз. кр.) молити, bitten, rogo, н. п. и отац сину и син оцу може рећи: кумим те Богом, учини то. Овамо иде и оно што се говори и у Србији: Кумићеш кугу да те умори.