РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

лу̑до adv. dumm, stulte: Иди мудро, не погини лудо — Јеси мудар, ал’ бесједиш лудо.

Речник говора јужне Србије

лу́до с в. лудица „У пчени́цу је би́ло мло́го лу́до, па се леб не је́де, про́сто опи́ја” (Моштаница).
лу́до с у народним песмама у народним песмама назив за млађег момка. „Ко́ња и́гра лу́до мла́до.” „Што ти, лу́до, у́ста пу́цав?” (Врање).

Речник дубровачког говора

лу̑до прил. 1. глупо, неразумно. – Што̀ ме та̀ко̄ лу̑до гле̏да̄ш ко да не разу̀мије̄ш што̀ ти го̀ворӣн? – Лу̑до је о̀стала бе̏з ишта. 2. неслано. – Ку̏ха̄н све̏ лу̑до па нека со̀лӣ ка̏ко ко̏ хо̏ће. изр. пр̀ђат лу̑до у Дубровнику се тако каже кад неко у разговору или иначе говори нешто бесмислено, неприхватљиво; иначе то се не сматра увредљивим и чује се јавно у свим слојевима друштва. – Рѐци му да не пр̀дӣ лу̑до кад не̏ зна̄ о чѐму је ри̏јеч. – Што̏ пр̀дӣш лу̑до ка(д) сан га ја ви̏дијо како је ш њо́ме па̀со̄ прико Страду́на!