маша̀ла
,
*
f.
die Fackel
,
fax
.
1.
маша̏ла
,
е
ж.
факља
.
Арап.
maša’l
или
maša’la
им.
справа за осветљавање
.
Тур.
ова реч знач
и
гвозден колац пободен у земљу који на врху има мрежу од жице, па се ту метну крпе умочене у
гас или катран и сл. запаљиву материју.
2.
ма̏шала
узв.
узречица исто као
да ни̏је у̏рок
:
Ма̏шала
, гља̏ коли̏ки је пора̑сао!
—
Ма̏шала
, што је кра̑сна пчени̏ца.
—
По неки пут се каже и овако
:
Ма̏шала
, да̑ није у̏рок, напре̏дне ви о̑вце!
—
У В.
маша̀ла
ж., но то је друга реч и не значи оно што ова реч у овом говору значи
.
У RJA.
mašalah
узв.
Постало је од
арап.
узречице:
ma
ša’allah
оно што Бог хоће, што год Бог хоће
. Изрека
арап.
у потпуности гласи:
ma ša’ allah qan
бива што бог хоће
. У
тур.
се употребљава за одобравање и похвалу као по негде реч браво!
Кад се види изненада неко који је добро дошао
:
Ма̏шала
, изво̏лите!
На капама мале деце урочица од разног материјала, у облику срца на којој плочици је обично написано:
ma ša’ allah!
маша̀ла
,
-е̄
,
ж.
—
велика зубља луча.
—
Ужди машалу луча, ништа се напољу не види.
ма̑шала
—
узвик одобравања, дивљења.
—
Машала, велики ти син порасто.