мѐзе , *   зета , n.   што људи залажу кад пију ракију не једући управо ,   der Zubiß , das Zubeissen , quod comeditur posteaquam biberis . Од Турске господе који су били почели пити ракију они су пред ручак и пред вечеру свагда пили , т. ј. сједну па по читав сахат или и више по мало пију, а мезета за сваком чашом ја који узме мало ја не узме: тако њих три четири могу попити неколике оке ракије н. п. уз једну јабуку. Па кад се овако добро напију или управо рећи опију, онда почињу јести.   Ја  сам ово гледао до године 1804. Истина да се мезе узима највише уз ракију, али се у нашијем народнијем пјесмама мезети и вино, и то још грожђем, н. п.: Скиде   Марко  мјешину са Шарца, | Пак сједоше пити рујно вино, | Мезете га грозним виноградом — Пије јунак црвенику вино, | Служи му га из горице вила | Десном руком и чашом од злата, | А лијевом мезе  му додаје.