мера̑к , а  м.   Исп.   мара̏к :   Мера̑к  ми је тако̑ да га заде̑вам.  — Не̑ма мера̑к  за рабо̏ту.  — На мера̑к  сам оста̏о, не знам шта ће де̑те та̏мо учини̏т.  — Како си тако̑ чо̏век без мера̑ка ?!  — У В. н. , у RJA. merak , meraka  м.   Тур.   merak  им. (можда од арап.   merak , што значи најосетљивије место у трбуху ), ватрена љубав, севдах ; радозналост ; жеља, занос, брига, замишљеност; туга .

мера́к  м   ( ар. )   ( тур.   merak  - заинтересованост; радозналост )   жудња; воља; наслада.   „На тој дево́јче мера́к и́мам.”     „Мера́к ме је у ва́шу ку́ћу да до́ђем”   ( Бујановац ).