РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

мо̀ра , f.   der Alp [drücken die Trute , asthma nocturnum,]     ephialtes , incubus . ( cf.   вада   [3] ). Гдјекоји приповиједају да је мора вјештица која се покајала и зарекла да не ће више људи јести, него их само ноћу у спавању притискује и дихање им зауставља. Гдјекоји опет мисле да је дјевојка која ће постати вјештица док се уда. У   Црној гори  они које мора притискује и дави, кад лијежу спавати, мећу пружен појас поврх покривача. У   Грбљу  има читава молитва коју онај којега мора дави ваља да очита прије него легне спавати. Ево те молитве: Мора бора! не прелази | Прек’ овога б’јела двора, | Е су на њем тврди кључи | Од нашега   Сиодора  |   Сиодора  и   Тодора  | И   Марије  и   Матије  | И сестрице Левантије | Која нема приступишта | Прек’ овога б’јела двора, | Ни камена каменица, | Ни вјетрушна вјетрушница  | Ни наметна  наметница | Ни удовна  удовица, | Ни мађиона  мађионица, | Докле не би пребројила | На небу звијезде | На гори листове | На мору пијесак | На кучки длаке | На кози руње | На овци вуне | На вуни длаке; | А кад би то пребројила, | Вратилом се опасала, | Заштикалом  поштапила | Ушла у јајску љуску | Утопила се у морску пучину | Тринка  јој тракули  | Врагу јој глава. | Све јој козе враг однио, | Млеко јој се не сирило, | Него рекла: јаох! | Јаох јој дала   Лена , плена  | И   Марија Магдалена . Амин! Приповиједа се да је некаквога човјека тако морила мора да већ најпослије није могао заспати, и досади му се код куће живљети, него узјаше на свога бијела коња и побјегне у свијет не знајући ни куд ни камо; али му је и то било залуду, јер и на путу како би склопио очи, одмах мора нањ. Идући тако по свијету дође на конак некакоме терзији. Кад послије вечере терзија узме свој посао и стане шити, гост му се потужи како га мори мора, „него“ вели „док ти још радиш, лећи ћу овдје крај тебе, не бих ли могао мало заспати“. По том се покрије гуњем и легне. Како заспи, одмах га мора притисне, и кроз сан стане викати и као отимати се. Кад терзија то чује, он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака тако брзо као змија кад трчи. Кад терзија то види, он својијем ножицама, које су му се у руци десиле, длаку пресијече, и како се она престане мицати, гост се одмах ућути, и тако је спавао мирно док ујутру сунце није огријало. Кад се пробуди, захвали Богу што је тако спавао и опоравио се, па одмах потрчи ка коњу да га види и намири, кад тамо, а то коњ у кошари лежи мртав. Пошто му терзија приповједи како га је мора давила и како му је он длаку на његову гуњу пресјекао, онда дознаду да му је коњ био мора која га је притискивала и морила. Кога притискује мора, треба да стави за врата од оне собе гдје ће спавати метлу наопако кад пође спавати .

Речник дубровачког говора

мо̑ра  ж
1.
  црнкиња.  –   У А̀мерици је на̀шо̄ пра̑вӯ мо̑ру и ожѐнијо се.
2.
  црномањаста женска особа.  –   Жѐна му је би́ла ли̏јепа̄ мо̑ра.