на̄мћо̑р, на̄мћо̏ра м. и прид. злочест, пакостан, зловољан човек: Ку̑ј мо̏же да узне̑ од оно̏га на̄мћо̏ра. — Онако̑га на̄мћо̏ра чове̏ка о̏чи ми ви̏деле не̑су. — У В. н., у RJA. namćor прид. Реч је перс. nanqor прид., тур. народски namqor прид. који не зна да цени со и хлеб, неблагодаран.