на̄мћо̑р
,
на̄мћо̏ра
м. и прид.
злочест, пакостан, зловољан човек
:
Ку̑ј мо̏же да узне̑ од оно̏га
на̄мћо̏ра
.
—
Онако̑га
на̄мћо̏ра
чове̏ка о̏чи ми ви̏деле не̑су.
—
У В. н.
,
у RJA.
namćor
прид.
Реч је
перс.
nanqor
прид.
,
тур.
народски
namqor
прид.
који не зна да цени со и хлеб, неблагодаран
.