Српски рјечник

обла̀чина, f. augm. v. облак.

Речник косовско-метохиског дијалекта

о̏блачина, е ж. облачно небо: А. Је ли вȅдро нȁ двор? — Б. Ни̏је, о̏блачина је.У В. н., у RJА. 1. ȍblačina ж.

Речник говора јужне Србије

о́блачина ж облачно време. „Не смем да по́ђем на пут од о́вуј о́блачину” (Врање). „Над све ку́ће ведри́на, а над нашу о́блачина.” (изговара се у дворишту на Бадње вече) (Левосоје).

Речник говора Прошћења

обла̀чина, -е̄, ж.облачно вријеме.Данас облачина, неће бити сунца, ладно је.