о̀мет m.(у Ц. г.) и о̀мета, f.од реса сукненијех с краја чим се мету наћве и жрвњи, eine Fege, scopalae.
Речник косовско-метохиског дијалекта
о̏мет, а м.велика метла од трна, раките, грања младога граба, брезовог прућа и сл.: Дај ми та̑ј о̏мет да побри̏шем тр̏ло. — У В. и у RJA.òmet1. м., али није исто значење.Слично значење у В. има речтрнòмет м.
Речник говора јужне Србије
о́мет мограђен простор за овце испред трле.„Иска́рај о́вце из о́мет”(Куново).