ој! interj. 1. was? als Antwort auf einen Ruf, z. B. О Божо! Antwort: Ој! 2. О! in Liedern als Eingang, О! (initium solitum odarum).
1. о̏ј узв. глас којим се терају говеда: Ȍј, стȍко, о̏ј! — У фрази: О̑ј мисьн о̑ј, те право прȅд кади̏ју (тј. ни мање ни више, ни пет ни девет). — Ој мисьн ој, да иде̑м у ово доба у Сврачак! — У В. и у RJA. н. Исп. у RJA. hàe и 2. о̀је узв. и у В. àе!
2. о̑ј и
о̏ј узв. за одазивање, синон. чујем: А. Ма̑рко! — Б. О̑ј. — Ој дево̑јко, ду̑шо моја! — Ȍј, ду̑шо моја! НСМ. (нп.). — Oj Сто̑шо! Расн. — У RJA. oj узв., b. о̏ј, узв. — хоћеш. — Ој, богоми. Ој, ако ја биднем жив.
о̂ј — узвик бола. — Ој, забоље ме глава! Ој мене, кукавцу!