поте̏гљит и поте̑гљит, поте̏гљим и поте̑гљим свр.1.дем. одте̏гљитвући: Поте̏гљи га ма̏ло за у̏ши. — А̏јде поте̏гљи. Пећ. — О̑н по̏тегљи мало де̏цу.НСБ. — Пре̏вари се оно ту̏ре мла̑до, те поте̑гљи ко̏ња под дево̑јку (нп.).Расн. — Поте̏гљи, ду̑ше ти(т.ј. повуци, реч је о пљосци из које се пије ракија). Мир. — 2.потрпети, подносити, трпети: Кад о̑н поте̑гљи о̄дена̑, пӣта̏ћу га.Прил. — Са се:Кад се воло̏ви поте̏гљу, они иду̑. — У В.потѐглити, ли̑м свр.