ра̑буш, а м.штапић са кво̏чком и пи̏летом, којим се служе неписмени људи ради бележења цифара. Њиме се служе највише пекари и харамије и хајдуци: Ту̏ри му на ра̑буш још два̑ окани̑ка. — Пра̏тили му ајду̑ци(кача̏ци) ра̑буш(тј. поруку да је уцењен на одређену суму). — По̑чели да тура̑вају ра̑буш. — У В.ра̀бу̑ш, рабу́ша м.
Речник говора јужне Србије
ра́буш м1.штапић који се унотребљава као мера, првенствено за пиће.2.кулук; порез.„Бег је тражи́ја голе́м ра́буш - да му рабо́тиш на њи́ву.”„Ће ми да́ваш голе́м ра́буш, / голем ра́буш мамуди́је”(нар. пес.)(Раковац).