распа̏сат , распа̏шем  свр.   скинути појас, одрешити узице које нешто држе око пoјаса, противно од опа̏сат : — Распа̏ши  бо̏шчу, дими̏је.  — Де̏ ћеш тако̑ распа̏сан ?  — Распа̏сина  немо̑ј да иска̏чаш на сока̑к.  —   Са се : Распа̏ши се , па ле̏гни.  — Распа̏сао  гу се  по̏јас.  —   Фиг. каже се кад нема дисциплине, реда : Ово̑ се, брате мо̑ј, све распа̏сало , па ра̑ди шта ку̑ј о̏ће.  — Све̏ се распа̏сало , ни̏ко никога не припозна̑ва.  — У В.   ра̀спасати (се) , паше̑м (се)  свр.