сво̑јштина, е ж.Исп.сво̑јтасродник, родбина: Ба̏ба је у̏зела у је̏дну сво̑јштину.Расн. — Ви̑ сте му сво̑јштина. — Сво̑јштину(ак. једн.).Прил.У В. н., у Br. Iv. svȏjtina ж.
Речник говора јужне Србије
сво́јштина жсвојта.„И́дем куде ње́га на сла́ву, сво́јштина смо”(Трговиште).