спа̏т, спи̑м несвр.Реч обична преко Лаба на истоку, ређа на западу: Бећа̑р спи̏је(нп.). — Ле̏гао да спи̏је.БМ. — Па би спа̏ли на̏ двор.БМ. — Ретко се чује као архаична реч у нар. пес.: Спи̑ пи̏ле, спи̑.У Пришт.през.спи̏јем: Не̑ће де̑те да ми спи̏је. — У Br. Iv. spȁti, spîm.
Речник дубровачког говора
спа̏т, спи̑н несвр.спавати. – О̑н са̏д спи̑, до́ши по̏слије̄.изр.а̀јде (а̏ј) спа̏т!каже се некоме кад желимо прекинути разговор који не одобравамо. – Ма што̏ ти̑ зна̑ш! А̀јде спа̏т!