тева̄би̏ја, е ж.Исп.теба̄би̏ја: Ре̏че тевāби̏је. — У В. и Br. Iv.tevàbija ж. Арап.tebe’a мн.tevabi’ им.прратилац, који иде за неким, слуга. У тур облик мн.tevabi’употребљава се као једн., околина, оно што
административно припада некоме. Напр. Смедерево је било у београдској тевабији.У једном ферману из средине џемази-ел-ахира хиџр. 1065 (апр. 1655) год.: sair tevabiler ile mezqurlerin ǵumle emval ve erzaklarin neheb ve garet etdikden sonra (тј. пошто је поменутима са осталом својом дружином сав новац и ствари разграбио и опљачкао).