тера̄зи̏ја, е ж.: Ру̑ка не̑ма терāзи̏ју (н. посл., тј. није вага да мери). — Ту̏ри на терāзи̏ју. Луд. — Да ме̏римо на терāзи̏је. — вододелница. По варошима у тур. време биле су мале куле на највишем месту одакле се вода делила у ћунковима за разне чесме и шедрване. Београдске Теразије отуда су добиле име. У Вуч. се тако звала и једна мала по једној таквој кућици где се вода делила. „Кућа му код терāзи̏је“. — У В. и Br. Iv.terázije, terezije и Terázije ж. мн.Перс.terazu, тур. народ. terazi им.справа за мерење, која се састоји из једног озиба утврђеног или не на чијим
крајевима висе две плитице, једна за предмет који се мери, друга за тег. Фиг. равнотежа; предмет који се може окретати на коју хоће страну. Водене теразије (Su terazusi) биле су кулице које су намењене да текућу воду подигну у лулама и да вода не
изгуби у току од своје снаге.