Српски рјечник

1. тро̀јица, f. Anzahl von drei, tres. cf. двојица.
2. тро̏јица, f. 1. die Dreieinigkeit, trinitas [cf. тројство]: помози, света тројице. [А. Бојиш ли се свете тројице? Б. Бојим зле и двојице.— Из I. издања]. 2. [Тројица] намастир у Херцеговини. 3. намастир у БосниЗворничкој нахији). cf. Тавна [2]. 4. брдо између Црмнице и Паштровића.

Речник косовско-метохиског дијалекта

2. Тро̏јица, е ж. празник 50 дана после Ускрса: све̏та Тро̏јица.На свету Тро̏јицу.По свете̑ Тро̏јице по̏сле.У В. 2 trȍjica ж.