Речник говора јужне Србије

у́прње ж мн. мотке које се причвршћују за греду која држи стог сена. „Кад поби́јемо сто́жиште, око ње́га нафр́љамо гра́њке, а по́сле учвр́стимо у́прње” (Кацапун).