Речник говора јужне Србије

фука́ра  м- ж   ( ар. )   ( тур.   fukara  - сиромах )   погрд.   човек из најнижег друштвеног слоја.   „Што се дру́жиш сас туј фука́ру?”   ( Врање ).

Речник говора Прошћења

фука̀ра , -е̄ , ж.  —
1.
сиротиња, сиромаштина.
2.
  ништавчина, човјек лошег понашања.  —   Нема нође чоека, без фукаре. Ћути, фукаро!