Речник говора јужне Србије

фука́ра м- ж (ар.) (тур. fukara - сиромах) погрд. човек из најнижег друштвеног слоја. „Што се дру́жиш сас туј фука́ру?” (Врање).

Речник говора Прошћења

фука̀ра, -е̄, ж.1. сиротиња, сиромаштина. 2. ништавчина, човјек лошег понашања.Нема нође чоека, без фукаре. Ћути, фукаро!