Српски рјечник

1.   ха̏к  [ 1   ак ], *  m.
1.
  der Lohn , die Besoldung , stipendium , merces . cf.   [vide]   плата .
2.
  хак му је , das hat er verdient! es ist ihm recht geschehen , habet, habet sibi .
3.
  доћи коме хака главе , zu Grunde richten , perdo :  И кад њему хака  главе дођох .
2.   ха̑к  [ 2   ак ], m.   душак ,   Hauch , halitus , cf.   [2]   ак   [1] : Пасји хак  мора не мути .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ха̏к  поред обичног а̏к :   Уле̏го сам му у ха̏к .  — Ха̏к  и̏маш да му зале̑пиш је̏дну шља̏кавицу.