Српски рјечник

чѝнија , *  f.  ( pl. gen.   чи̏ни̑ја̑ )   eine Schüssel , lanx . [ vide   бљуда ]. cf.   здјела , каленица .

Речник косовско-метохиског дијалекта

чини̏ја , е  ж.   до скора се тако звао тањир и сваки суд што је био од печене земље или порцулана стране израде .  — У RJA. čìnija  ж.   Тур.   čin  им. Кина ; ćini  прид, кинески производ, из Кине ; тако се звали судови које су се првобитно доносили из Кине ; керамичке разне ствари, каљеви, порцуланске плочице .

Речник говора Прошћења

чѝнија , -е̄ , ж.  — ћаса, шерпа.  —   Спремићу салату у велику чинију.