Српски рјечник

ћу̀скија , *  f.   der Hebel , vectis . [ vide   озиб ]. cf.   полуга , ваг .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ћуски̏ја , е  ж.   Тур.   qüsgju   гвоздена полуга за разбијање или бушење ; преклад на огњишту .

Речник говора јужне Србије

ћуски́ја  м– ж   ( тур.   küskü )
1.
  гвоздена мотка.   „Те́жак како ћуски́ја.”   ( Врање )
2.
  пијанац; глупак.   „Што ти зна́је тај ћуски́ја!”   ( Врање ).