Речник косовско-метохиског дијалекта

џена̑бет и џена̄бе̏т, џена̄бе̏та м. обешењак, поганац: То је она̑ј Ди̑мкин џена̑бет учини̏јо. — Врло је џена̑бет чо̏век (тј. поганац). — У RJA. ǵenábet м. Арап. ǵenabet им. све оно што чини да се човек упрља. Тур. врста псовке за прекор.

Речник говора јужне Србије

џенабе́т м (ар.) (тур. cenabet) свађалица; напрасит човек. „Козјодо́лчани џенабе́т љу́ди, на сва́ки собо́р сва́ђа” (Трговиште).