Богоја́вљење [Богојављеније] n.(das Fest der h. drei Könige)epiphania domini, [cf.водокршће]. Срби приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Гдјекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли видјели кад се небо отвори, али то сваки не може видјети. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се у том не би затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми, Боже, осмак блага; па у ономе страху и у хитњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од осмак главу“. У тај час постане му глава колико осмак, тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Многи се на Богојављење ујутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а они пробију лед).