Српски рјечник

1.   ра̑ван , вни , f.  ( loc.   ра́вни )   die Ebene , planities . [ vide   равнина . ]
2.   Ра̀ва̑н , Рава́на , m.   (у пјесми)   ријека у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Peсави vide   Раваница   1 :   У Ресави  крај воде Равана .
3.   ра́ван , вна , вно , ( ра̑вни̑ , на̑ , но̑ )
1.
  eben , planus .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ра̄ва̏н   врста коњског хода :   Иде̑ ра̄ва̑н .  — Перс.   rahvan  постало од rahvar  врста коњског, мазгиног хода.  — У В. н.

Речник говора Прошћења

ра̀ван , непр.  — увјежбавање коња да љепше гази кад иде.  —   Неки јакач изводи коњу раван преко поља. Нико не зна изводити раван коњу ка Турчин, они су велике бињаџије.